OFK Beograd INFO !

Klub osnovan: . godine
Predsednik kluba:
Kapacitet stadiona: 0
Adresa:
Web adresa:
Trener: Branko Vukašinović
Današnji OFK Beograd potomak je slavnog predratnog BSK-a, petostrukog pobednika šampionata Kraljevine Jugoslavije.

U bogatoj istoriji kluba pored BSK i OFK Beograda naš klub je nosio i ime Metalac i to u periodu od 1945. godine do 1950. godine.

Kako je počelo, tako klub proživljava i danas svojih 90 godina. Nikad na vrhu, ali često prvi do najboljih. Obično u senci većih sugrađana, Crvene zvezde i Partizana, međutim, sa velikom željom da nametne svoj identitet i izbori se za mesto na velikoj sceni. Na terenu je sve bivalo lepo, ali tribine su ostajale prazne. Problem je predstavljalo ime. Nije privlačilo publiku. Metalac je sve više postajao samo opredeljenje esnaflija, pa je zarad omasovljenja simpatizera i promene imidža, klub 1950. vratio svoje prvobitno ime BSK. Bila je to značajna prekretnica.

Zlatna era

Počela je dve decenije duga "zlatna era" kluba. Već 1953. osvojen je Kup Jugoslavije. Usledila su još tri slavlja , 1955., 1962., 1966. Do vicešampionske pozicije stizalo se dva puta-1955 i 1964; a šampionat je retko završavan ispod šestog mesta na tabeli. U međuvremenu , klub je još jednom promenio ime, 1957. je prekršten u današnji OFK Beograd, što je bio još jedan ustupak privlačenju publike, posebno one mlade rođene u prestonici koja nikako nije mogla da se opredeli za trofejnije sugrađane, Partizan ili Crvenu zvezdu. U to vreme OFK Beograd je imao igrače i tim koji su plenili atraktivnom i lepršavom igrom, pa su i dobili nadimak "Romantičari".

Šezdesete i prva polovina sedamdesetih su vreme evropskog sjaja. OFK Beograd je sedam puta učestvovao u međunarodnim kupovima: po dva puta u Kupu osvajača kupova i Kupu sajamskih gradova i tri puta u Kupu UEFA. Najveci uspeh ostvaren je na premijernom izlasku u Evropu, 1962/63, kad se tek u polufinalu isprečio Totenhem, kasnije i osvajač Kupa kupova. Bio je, istovremeno, to i prvi veći uspeh jugoslovenskog fudbala na internacionalnoj pozornici, a pred plavo-belima su u narednih deset godina padale i takve sile kao Napoli, Fejnord, Panatenaikos, Dukla, Juventus. . .


Tihi pad

"Romantičari" na terenu , romantičari i u duši, "plavo-beli" nisu umeli da iskoriste zamah velikih uspeha na domaćoj i međunarodnoj sceni. Posle silovitog uspeha došao je nagli pad. Uspavani na lovorikama, "Romantičari" su počeli polako da gube sjaj. Osamdesete je OFK Beograd proveo u čestim seobama iz Prve u Drugu ligu. Na staroj Karaburmi je malo šta, osim starih izbledelih fotografija, podsećalo na dane slave. Koliko je trajalo "zlatno doba" toliko je trajao i tihi pad. Tradicija je , ipak, pozivala na otrežnjenje. U devedesetim OFK Beograd se polako vraća na stare pozicije. Plasman na četvrto mesto-1992. i 1994. - pa nalet mladića iz novog "plavog talasa" nagoveštavaju blistavo izdanje "romantike" za 21. vek.

OFK Beograd nije običan klub

OFK Beograd nije običan klub, jedan od mnogih koji traži svoj kutak na nepreglednoj fudbalskoj mapi. OFK Beograd je stil života, večita bajka o borbi Davida sa Golijatom, iskonska ljubav prema suštini igre. . .

Ili, kako na Omladinskom stadionu sve tumače u samo jednoj rečenici: OFK Beograd je butik, sve ostalo je trikotaža. Za OFK Beograd je lako navijati, još je lakše voleti ga. "Romantičarima" su najmrskiji nerešeni rezultati. Tokom decenija naviknuti na svakojake nedaće, uvek žele da znaju na čemu su. Pobedama se raduju dostojanstveno, nad porazima mnogo ne tuguju. Jedino nerešene rezultate preziru, jer ne vole sebi ravne. Kao OFK Beograd niko ne može biti. OFK Beograd je unikat. OFK Beograd je klub koji oduvek tacno zna svoje mesto na domacoj sceni. Veličine priznaje i njihovu snagu, a svoju ističe u sposobnosti da im se u svakoj bitci suprotstavi spuštenog garda. Kalkulacija je reč dozvoljena samo pred blagajnom gde se svaki dinar mora tri puta prebrojati pre nego što sa dobrim opravdanjem napusti kasu kluba.

Na Karaburmi ne žude za sjajem. Znaju "Romantičari" vrlo dobro koliko blještavilo zaslepljuje sopstveni odraz u ogledalu. Važno je jedino da su sa obe noge na zemlji. Vole sigurnost svog kutka osenčenog većim sugrađanima. Da je drugačije, da su "Romantičari" malo manje realisti, trofejna sala sigurno bi bila bogatija od četri Kupa Jugoslavije i dva uzdaha sa vicešampionskih pozicija. Na staroj Karaburmi oduvek je bilo previše bojazni od sveta mašte.

Novi OFK Beograd

Sve se ipak menja, pa i OFK Beograd. Na Karaburmi su počeli da duvaju još neki vetrovi osim hladne, britke košave. To su vetrovi novog doba. "Romantičari" su konacno zašli u svet snova. Dozvolili su mašti da nacrta konture novog OFK Beograda, kome je dojadilo tavorenje kraj pobedničkog postolja. Iznedrena je ideja o savremenom klubu u koji je ubrizgana sveža krv novog milenijuma.

Izgradnja klubskog centra, brižljivo isplanirana selekcija igrača, vedete koje već nose "plavi" barjak, agresivan marketing, samo su detalji sa kojima nas OFK Beograd uvodi u ovaj novi vek.

U leto 2003. vratili smo se na evropsku scenu. Zaigrali smo u Intertoto kupu. U prvoj utakmici pobedili smo estonsku Narvu (6:1), ali UEFA je meč poništila zbog suzavca koji je ubačen sa tribine. Bio je to huliganski čin navijača jednog gradskog rivala koji nisu sportski prihvatili poraz koji ih je poslao u Drugu ligu. Zato je važio samo revanš u Talinu. Nismo poklekli, pobedili smo 5:3.
U drugom meču igrali smo sa češkim Sinotom. Poraz pretrpljen u Starom Mjestu (0:1) nismo nadoknadili u Beogradu (3:3), pa je evro-odiseja završena. Bolje je, ipak, reći na kratko prekinuta. I 2004. zaigrali smo u Intertoto kupu.
S prvim protivnikom, litvanskim Dinaburgom iz Daugvapilsa lako smo izašli na kraj. Pobedili smo u Beogradu 3:1 i 2:0 u revanšu u dalekoj Letoniji. Zatim smo otišli u goste finaskom Tampere Junajtedu. Igrali smo na legendarnom "Ratina" stadionu, zdanju koje je ostalo upisano u istoriji fudbala kao poprište meča reprezentacije sa Sovjetskim Savezom na Olimpijskim igrama 1952. Posle 0:0, u Beogradu smo pobedom 1:0 izborili plasman u polufinale.

U goste nam je došao madridski Atletiko. Veliki i ugledni gost iskoristio je ogromno iskustvo i pobedio 3:1. Izgubili smo i u revanšu na "Visente Kalderon" stadionu (0:2), ali taj meč pokazao je da stasavamo za veća dela.
Posle dugog prvenstva, i 2005. smo dospeli u UEFA kup posle 32 duge godine čekanja.

Cilj, ipak, nije dostignut. Možemo da kažemo da je završena još jedna etapa dugog i napornog puta ka vrhu domaćeg fudbala.